Ćirić: Godine sam prestao da brojim

Objavljeno: 9 Apr 2013

Iskusni vaterpolista posle nešto više od decenije ponovo osvojio trofej sa domaćim klubom. Aleksandar: Nema se vremena za slavlje. A, slava je prolazna

Traje već punih 20 godina. Uskočio je u bazen kao dečkić od nepunih 16 godina, u Zvezdinoj kapici i te, 1993. počeo trofejni niz.Tek po koja seda svedoči o proteklom vremenu. I naravno, medalje. Dobro poznato lice: Aleksandar Ćirić (35), član nezaboravne, sjajne generacije srpskih vaterpolista.

Dvodecenijske bitke u bazenima širom sveta nisu ga ogrubele. Traje, istog lika i stasa.

- Odavno sam prestao da brojim godine, pa i trofeje. Eto, pamti se da mi je ovo četvrti Kup LEN, ili Kup Evrope kako se sada zove. Prethodna tri sam osvojio sa Brešom, evo sada i sa Radničkim. Zbog toga smo i dovedeni – kaže za “Sport” Ćirić.

LIGA ŠAMPIONA: MOŽDA, ALI POLAKO...Bio je šampion Evrope sa Bečejom 2000. Da li planira još jedno osvajanje Lige šampiona? 
- Ne, to je na dugačkom štapu. Razmišljam samo o neposrednim obavezama. O Ligi šampiona - potom - kaže, uz osmeh.

Kao i većina vaterpolista Radničkog, Ćirić živi na relaciji Beograd - Kragujevac. Evropski pehar je proslavljen, ali vremena za odmor nema mnogo.

- Moglo je još malo, ali obaveze zovu. Već u sredu nas očekuje polufinale plej-ofa sa Partizanom. Dobro je to i za mlađe saigrače. Slava je prolazna, nema vremena za uživanje.

Ni slava ga nije promenila.

- Tako smo „baždareni”, tako su nas igrački vaspitali Vlaho Orlić i Nikola Stamenić. Posle svih ovih godina, jednostavno shvatite da su u svemu bili u pravu. Čovek treba da se okrene kvalitetnim životnim stvarima. Postaneš šampion, okačiš medalju oko vrata, okreneš se i plivaš dalje. Nema druge.

Karijera ga je posle matične Crvene zvezde i slavnog, šampionskog Bečeja, vodila u Brešu, Budvu, Barselonetu. Posle punih 11 godina, letos se vratio u srpski vaterpolo.

Spec.Pre tačno 10 godina, Ćirić je sa Brešom u finalu Kupa LEN pobedio isti klub kao u subotu, Florenciju

- Iskreno, pomalo mi je to igranje po raznim zemljama i dosadilo. Povratak mi je prijao i privatno. Sa profesionalne strane, privuklo me je to što je najzad počelo nešto da se dešava u ovoj našoj branši. Imamo jaku ligu, mladi samo tako sazrevaju. Samo neka ova priča potraje.

Da li će?

- Nadam se da hoće. Ima obećanja, videćemo šta će da ispadne.

Posle šampanjca, bar u Radničkom se okreću svakodnevnim detaljima. Nije tajna da finansijska situacija, kao i svugde, nije idealna.

- Pa... kašljuca. Srećom, više je pozitivnih stvari. Ali, obzirom na to kako radimo, poštovanje dogovora nije adekvatno. Biće bolje, nadam se - kaže Aleksandar Ćirić.

Dok tako ne bude, baš kako reče, ćuti i plivaj.