Reprezentativna karijera

Reprezentativna karijera počinje 1995.godine. Tada je pod rukovodstvom Nikole Stamenića učestvovao u kvalifikacijama za odlazak na Olimpijske igre u Atlantu. U ovom ciklusu je bio do samog kraja a onda je zbog povrede ali i nekih drugih stvari propustio takmičenje na kojem je Jugoslavija bila tek osma.

Povratkom Stamenića na čelo 1997. počeo je njegov reprezentativni uspon koji je trajao do završetka Olimpijskoh igara u Pekingu 2008.

U 1997. je na FINA Kupu u Atini osvojio sedmo mesto. Neki mesec kasnije na Mediteranskim igrama u Bariju stiglo je prvo zlato. Na EP u Sevilji, u septembru , Jugoslavija je osvojila drufo mesto. Uoči ovog takmičenja Stamenić je izjavio da će Ćirić biti najprijatnije iznenadjenje i naš najbolji igrač. Tako je i bilo. I igrom i golovima (11) Ćira je bio apsolutno broj jedan.

U narednoj godini, u Pertu na SP ekipa je bila bronzana. Stamenić se od ekipe oprostio 1999. kada je Jugoslavija na EP u Firenci bila sedma a na FINA Kupu u Sidneju peta.

Od 2000. zaklučno sa Olimpijskim igrama u Atini na čelu reprezentacije je bio Nenad Manojlović. Ćira je osvojio bronzu na Igrama 2000. u Sidneju, zatim najlepši trenutci zlato na EP u Budimpešti i srebro na SP u Fukuoki. U 2002. bronza na FINA Kupu u Beogradu. Pored velikih klupskih uspeha u Breši 2003. Ćirić je bio osvajač zlata na EP u Kranju i bronzani na SP U Barseloni. Po završetku finalne utakmice sa Hrvatskom u Kranju, protivnički navijači su gadjali naše igrače i Ćirić je tada teže povredio koleno u želji da što pre napusti bazen. Mnogi su smatrali da neće moći da igra na SP u Barseloni. Medjutim radio je van bazena, podvrgao se operaciji i tokom takmičenja u Španiji se potpuno vratio u ekipu.

U olimpijskoj 2004. osvojio je dva srebra, u Svetskoj ligi i na Olimijskim igrama. Reprezentaciju je  preuzeo Petar Porobić .Ipak zbog povrede i bolesti Ćirić je propustio narednu 2005. godinu. Kao član SCG osvojio je još FINA Kup 2006. u Budimpešti.

Posle toga je krenuo sa reprezentacijom Srbije koju je vodio Dejan Udovičić. Osvojena je Svetska liga 2006, zatim EP u Beogradu. Posle četvrtog mesta na SP u Melburnu ponovo je osvojena Svetska liga 2007. u Berlinu. Tada je izborena i olimpijska viza za Peking.

Poslednja reprezentativna godina je bila 2008. Zlato u Svetskoj ligi u Djenovi, srebro na EP u Malagi i bronza na OI. U 31. godini , neadovoljan dogadjanjima u organizaciji i reprezentaciji je odlučio da se oprosti od najdraže kapice.

U ekipiki velikih zvezda, izrazitih individualaca, apsolutno je davao puni doprinos potpuno se poredjujući kolektivu. Bio je igrač bez koga ekipa ne može da se zamisli a neke utakmice ,pre svega protiv Mađara, su bila za pamćenje. Za nacionalnu selekciju je igrao 346 puta i postigao 201 gol. Odlikovan je visokim državnim priznanjima dva puta, nosilac Nacionalnog priznanja. Aleksandar Ćirić je svakako jedno od najvećih imena našeg vaterpola u svakom pogledu.